On je urbana legenda grada Leskovca a i šire. Pored naglaska, roštiljijade, srpskog Mančestera, postaje prepoznatljivi simbol grada. Više od godinu dana pod pseudonimom “Koe ima po grad?” piše tekstove na fb stranici istog naziva, Tekstove u vidu blogova objavljuje i naš portal u rubrici “Word Up”. Postavili smo našem sugrađaninu par pitanja, na koje nam on odgovara na svoj prepoznatljivi način.

- Kako se osećaš ko najtraženija osoba u Leskovac a i šire? Merak li ti je?

- Golem merak mi je što sam uspeo to što sam ‘teo – da se ljudi ismeju. Za pare ne radim, ko što sam čuo da neki pričav po grad, pa da mi bude merak.

Merak mi je kad mi ljudi objašnjavav koe sam pisao.

Merak mi da gi klimam z’ glavu kogod filozof i vikam: “Da, be”.

Al’ od muku se smejem kad mi čita neki toj što sam pisao…sve me nešto počne žiga na desnu stranu.

A kako se osećam… pa na luk uglavnom, jed’o neke punjene paprike malopre, a majka naturala četrnaes glavice u šerpu. Pogleda gu u oči i potpuno iskreno gu pita: “Ženo, imaš li kantar?”

….

- Pošto se potpisuješ sa pseudonim tj. anoniman si, počeli ljudi da te povezuju sa Anonimusi, znaš da sad počeli gi apse?

- Ču toj. Ja gi podržavam, al’ nisam jedan od nji. Ni Anonimusi ne znav koj sam, jer sam uš’o u ilegalu k’o Mali Radojica. Što se ‘apsenje tiče video sam da oni obarav sajtovi, pra’iv cirkusi, a ja sam tek prekjuče naučio da zumiram stranicu na Mozilu (CTRL i +).

- Prođe i ova ledenica od zimu, pa koe se opravljaš da radiš ovi dani?

- Sa prvim zracima sunca nagrevam se po kafići. Sabiram energiju. Sedim na stoličku. Gledam ljudi. Žvakam kašičku. Smišljam si tekstovi. U tom momentu osetim miris, zamagli mi se pred oči i setim se – pukla cevka kod Kinezi u Modnu kuću. Plaćam na konobara i udaljavam se. Pored toga, redovno se utepujem sa sportske aktivnosti tipa košarka, fudbal, badminton.

….

- Što bi Jelena Bačić Alimpić pitala, da odeš kod nju u emisiju, il kod Sanju Marinković, kude crpeš inspiraciju za tekstovi?

- Pa pošteno da ti ka’em dovoljno mi je da se promajem jednom kroz glavnu ulicu i već imam šes’ stvari u glavu koe ću napišem. Dok dođem dom ja gi pola zaboravim. Na primer, izvori moje inspiracije su:

- vraljanje kese z đubre od terasu (tekst “Gravitacija”)

- skapuvanje čekaj’ći u glavnu poštu da platim telefon (tekst “Survivor Pošta” )

- večito švercovanje po vozovi i malverzacije sa kondukteri (tekst “Imaš ‘i kartu?”)

- novogodišnje palamudenje (tekst “Najbitniji dan u godinu”)

- bazd leskovačkih klubova (tekst “Prijateljski savet”)

- dosada (kao glavni razlog za otvaranje stranice) i mnogi drugi…

….

- Čuli smo, pričaju ljudi, da se priča po grad, da bile neke ponude za pozorište, knjige, sajtovi…će bude li nešto?

- Ma zvoni mi mobilni kad ono Siniša. Pavić. Ja ga iskulira. Rek’o koj će se s’d zanosi pa s’ tebe.

Posle se i probudi. Oko 10. Bile su ponude za pozorište i knjige al’ toj sve nezvanično, u zajebanciju. Premišljam se, pra’o da ti kažem, za neku pozorišnu predstavu da napravim/napišem. Neku monodramu tako. Može i neka knjiga da padne. Smišljam i nazivi..”Lovac u papriku”, “Kroz Veternički mulj”, “Manojlovačke basne”, “Čekajući Jugekspres”.

….

- Šta slušaš, čitaš i gledaš ovi dani?

- Slušao sam 3 dana komšiju kako čuka, ispravlja neki lim.

Pre neki dan sam u kafanu slušao Zapevala sojka ptica.

Od knjige sam počeo da čitam Mali Princ. Uzeo sam gu iz biblioteku i još gu nisam vrnuo.

To je ustvari i pravi razlog što sam anoniman.

Gledam filmovi što skid.. što kupujem iz prodavnicu, original, s’ hologram, 600 dinara gi plaćam.

Gledao sam raspad atomskog jezgra i emitovanje radioaktivnih izotopa.. na televizor naravno.

Gledam kol’ko mal’umni ljudi ima po grad.

Gledam kako da se ništa ne radim, a da imam pare.

I gledam kroz prozor.

….

brza pitanja

- Najače naselje u Leskovac?

-Sproveo sam anketu – Dubočica

Ja volim da si sedim kod repetior.

Ne drogiram se, samo da se zna.

….

- Najbolje za jedenje iz Leskovac?

- Pljeskavica kad majstor ne štedi na meso,

burek sa pola kilo sir na hektar banicu,

majkina baklava,

sladoled prekoput zeleni pijac,

žilave palačinke iz palačinkarnice,

pregorene pice sa sitno seckanim komadićima podriguše…

….

- Po koju stranu se šetaš na korzo?

Po onu na koju pristaje autobus kad ide otkud Pečenjevce.

….

- Treba li se roštiljijada premesti iz grad?

Ne, treba da se katapultira iz grad. Na neki proplanak.

- Tagovali li su te u Safari?

Jesu. Skinuo sam tagovi jer izgledam ko lipsotina.

….

- Koe te nervira?

Devojka, prašina po ulice,

cene na pijac,

mafijaši što kradev smoki po prodavnice,

oni što perev ulice,

ovi što kradev šahte,

kršene klupice,

zamočane ćoške,

nevrzani kučiki,

neštrojeni gradski je*ači,

pijane budale,

trezne budale,

božjaci što mi kradev internet,

ribe obučene k’o drumsko-kafanske pevaljke,

TomaCo napolitanke…….

….

- Koe nikad neće uradiš?

Nikad se neću opametim.

….

- Nastavi niz “Šta sam se najeo ribanjke…

(pošto sam u procesu odvikavanja od ribanjke, nemam nijedan kasvetan odgovor )

- Koe si teo da te pitaju ljudi a do sad te nisu pitali?

Sve osim “Kude radim?” “Čiji sam?” i “Znam li onog/onu?”

Slike by. google earth