Mlad čovek sa starom dušom. Ovakav opis možda najbolje priliči ovom sedamnaestogodišnjem (to je ’95. godište) reperu iz Bruklina. Dečko koji je za kratko vreme postao vrlo popularan kao predstavnik najnovijeg talasa mladih izvođača koji svojim stilom podseća na one najbolje dane hip hopa i repa. Joey je član još jednog Odd Future „klona“ – grupacije Pro Era (od Progressive Era) koja se ne bavi samo muzikom već i različitim medijima, skejtbordingom i linijom odeće.

1999 je specifičan omaž boom-bap eri i stilu rep muzike koji je devedesetih za istočnu obalu bio ono što je G-Funk bio za zapadnu. S obzirom na to da je ovo mikstejp, trebalo bi ga posmatrati kao skup pojedinačnih pesama radije nego kao homogenu celinu. Ovde se ipak može osetiti neka nit koja vezuje sve pesme, više muzičkog nego liričkog tipa. Joey već ima određeni pravac u kome se kreće njegov stil (reći da ima već izgrađen stil sa 17 godina bi bilo malo neumesno) koji bi se mogao opisati kao razvodnjena verzija mešavine MF Dooma i Earla. Uticaj MF Dooma se jasno vidi na pesmama Pennyroyal i World Domination koje je sam Doom producirao.

Bitovi su u tipičnom boom-bap maniru, sa džez deonicama koje imaju svoj retro šmek i zvuče kao da se puštaju sa stare ploče ili kasete. Ovo nam dolazi kao lepo osveženje pored gomile napadnih i prenatrpanih bitova kojima nas svakodnevno bombarduju sa interneta. Dovoljni su kikovi i snerovi i diskretna klavirska ili saksofonska deonica da potpuno prenesu boom-bap osećaj. Ovaj mikstejp je sa produkcijske strane iznenađujuće kvalitetan, posebno se ističe mladi kolega iz Pro Era ekipe Chuck Strangers, koji i gostuje na odličnoj pesmi From Da Tomb, koja služi kao reprezent i odlično predstavlja i pravi uvod u sadržaj na celom tejpu. On je producirao i Daily Routine, možda i najbolju na albumu i jedinu koja (bar malo) odskače iz obrasca. Pesma Hardnock za koju je snimljen i spot odlično prenosi melanholiju i atmosferu rep muzike i teskobe života devedesetih u Bruklinu. Sa bitovima čiji je autor J-Dilla se ne može pogrešiti, pa tako i pesma Snakes zvuči odlično. Suspects je poslednja pesma koja je posse cut gde učestvuju i ostali članovi Pro Era ekipe. Iako kvalitetna i zanimljiva, ipak nije na nivou jedne Oldie.

Rime deluju spontano i bezbrižno sa laganim metaforama i igrama rečima i nose dovoljno poente da se ne bi mogle okarakterisati besmislenim. S druge strane, Joey ne govori ništa novo, ništa što već u nekom obliku nismo čuli, tako da je to možda najveći nedostatak devedeset devetke. Takođe se može reći da fali raznolikosti, jer tekstovi posle nekog vremena deluju jednolično i pomalo lenjo, ali ništa od navedenog ne kvari opšti utisak prijatnosti prilikom slušanja.

Na ovom tejpu nema loših pesama. Ima onih koje će vam odmah ući u uši i onih koje će ostati po strani. Svaka pesma ima nešto svoje specifično, a opet sve deluju tako slično (u ovom slučaju to i nije loša stvar) što možda može biti problem publici koja nije sa engleskog govornog područja. Utisak bi možda bio efektniji da su izbačene jedna ili dve pesme koje pomalo umrtvljuju tok muzike. Ovaj tejp nije za slušanje na repeat, ali nije ni za samo jedno slušanje. Moglo bi se reći da je potrebno posebno raspoloženje za ovakav rep, i da se tek tada stiče prava slika o projektu. Naći će se oni koji sumnjaju u sposobnosti i veštine ovog perspektivnog repera zbog njegovih godina, ali ovo je 2012. Svako može da bude rep istoričar, svaki album se može iskopati. Svaka osoba, bez obzira na godine, može uživati i pokupiti uticaje iz određenog perioda, kao što je boom-bap devedesetih uticao na Joeya. On je uspeo da privuče pažnju koju je želeo za muziku koju pravi. A to je uspeh u svakom vremenu.

Ocena: 4/5

Obavezno preslušati: Hardknock, Daily Routine, Snakes

Zaobići: Survival Tactics, Funky Ho

Recenzent: Zlatko Todorović