Kendrick Lamar već duže vreme nosi epitet talentovanog i perspektivnog repera. Dečko iz Komptona, štićenik Dr. Drea koji ne repuje na „tradicionalan“ komptonski način. Ali, zbog svog specifičnog i pomalo kompleksnog stila nije imao veći uspeh i prepoznatljivost van užeg kruga slušalaca, najviše na blogovima i forumima. Do sada. Posle svojih nezavisnih projekata „Overly addicted“ i „Section 80“ (jedno od najboljih izdanja prošle godine) stiže nam njegov prvi „veliki“ album, za veliku izdavačku kuću (Aftermath, Interscope)…

U današnje doba, kada smo sa svih strana bombardovani singlovima i milionskim pregledima, kada albumi više liče na gomilu nabacanih pesama, konceptualni album predstavlja pravu retkost. Ovaj album celim svojim tokom priča priču o doživljajima mladog Kendricka, negde oko 2000. godine u Komptonu, najozloglašenijem delu Los Anđelesa. Neću reći ništa o narativnim detaljima priče i pokvariti je, jer je morate čuti sami da biste je doživeli na pravi način. Ona nosi skoro filmsko iskustvo, pomalo je mračna i teskobna, ali ima i svoju pozitivnu poruku. Slobodno se može reći da umetnički kvalitet ovog albuma može da stane rame uz rame sa nekim hood klasicima kao što su „Boyz In The Hood“, „Juice“ ili „Menace 2 Society“. Postoji razlog zašto su u tim filmovima glavni junaci uvek dobri momci čiji prijatelji su iskvareni. Mobb Deep su rekli „Aint no suchthing as halfway crooks“. Ili si dobar ili si iskvaren. Kao što i sam naslov kaže, Kendrick je po prirodi dobar, ali je okolina takva da se od njega očekuje da radi loše stvari, da bude član bande, da krade, da se drogira i ubija. Glavna tema albuma jeste njegova želja da pređe preko svega lošeg i da ostvari uspeh u životu uz pomoć samo svog talenta i kvaliteta. Odlično su prikazane moralne dileme i razmišljanja mladog čoveka koji je bačen u čeljusti nemilosrdne stvarnosti gde je kriminal (jedino) sredstvo za sticanje materijalnih dobara. Sa ovakvom temom, očekivalo bi se da Kendrick popuje i da nam napadno skreće pažnju na sve loše stvari, ali on to ne radi. On jednostavno želi da radi dobro, ili bar da ne mora da radi loše.

Iz ovoga se zaključuje da su tekstovi najjači adut albuma, kako sadržajno tako i tehnički. Kendrickove rime su odlično organizovane, lepo zvuče i donose određenu slojevitost i odličan balans između „filozofskih“ zaključaka, metafora i narativnih deonica. Tome doprinosi i njegov prepoznatljiv, „lenji“ glas i sposobnost da dobro zvuči preko različitih bitova i sa različitim emocijama. Samo se na tvrdoj „Backseat freestyle“ stavlja u ulogu hedoniste koga nije briga ni za šta, što zvuči vrlo zabavno. Takođe ume da priča iz perspektive ljudi koji poznaju aktere njegovih starijih pesama, što baca novo svetlo na njih, kao u pesmi „Sing about me / I’m dying of thirst“, koja je lament nad ljudima koji nestaju u teškim okolnostima. Ova traka mi se odmah izdvojila kao jedna od najboljih pesama koje sam čuo poslednjih godina. Likovi koji se obraćaju Kendricku, Dave iz „Swimming Pools (Drank)“ i Sestra Keishe iz prelepe pesme „Keisha’s song (Her Pain)“ sa albuma „Section 80“, na kraju njihovih strofa nestaju, svako na svoj način. Prelepo ispričano i koncipirano; pravo malo remek-delo rep muzike.

Ovaj album ima neke od najboljih gostujućih deonica u skorije vreme. Mala, ali odabrana ekipa je na visini zadatka. Drake donosi jedan od svojih najboljih radova u pesmi „Poetic justice“ koja odlično obuhvata koncept istoimenog filma sa Tupacom i Janet Jackson (tu je čak i njen sempl). Jay Rock apsolutno dominira pesmom „Money trees“ i čak uzima Kendricku šou. MC Eiht u numeri „M.a.a.d city“ ukazuje na preokret u razmišljanju mladog Kendricka i fokus sa poroka na iskupljenje. Tu je i nezaobilazni Dr. Dre koji zatvara album gostovanjem u pesmi „Compton“. Ova pesma predstavlja svojevrsno prenošenje zaostavštine Komptona od NWA, preko Gamea, do Lamara, koji je krunisan kao novi kralj zapadne obale. Ovde mutna, stara polaroidna slika sa omota kao da prelazi u HD veliki ekran, a Kendrick postaje velika zvezda. Just Blaze sa produkcijeske strane daje jak, himnični bit, dostojan klimaksa ovakvog albuma.

Bitovi su inače od početka do kraja visokog kvaliteta i dolaze od velikih imena u industriji kao što su Pharell, zatim Hit boy na potencijalnom klupskom hitu „Backseat freestyle“ ili T-Minus na poznatom singlu „Swimming Pools (Drank)“. Utisak je da bitmejkeri malo odstupaju od svog karakterističnog stila kako bi se prilagodili Kendricku, što je kompliment za njega, a i donosi odlične rezultate.

Produžena verzija albuma sadrži i tri bonus pesme, koje zvuče prilično veselije od zvuka albuma i liče na neku vrstu pobedničkog kruga koji Kendrick trči neopterećen, sa saznanjem da je uspeo u muzici i životu. Tu su megapopularna „The Recipe“ sa Dr. Dreom i „Now or never“ sa, još uvek odličnom, Mary J. Blige.

Ništa lepše od albuma koji je od početka do kraja fantastičan, gde ne morate da preskačete pesme, koji je vredan na više polja; muzički, umetnički, dokumentarno… Što ga više puta slušate, ovaj album postaje bolji i otkriva nove stvari. Odlično priča priču, odlično zvuči, prenosi poruku ali i proizvodi emocije. Na najlepši mogući način pokazuje šta hip hop muzika može, a neki bi rekli, i treba da radi. Album godine.

Zlatko Todorović

….

Ocena: 5/5

Obavezno poslušati: Sve (više puta), ali ako izdvajam, onda „Sing about me / I’m dying of thirst“, „Swimming Pools (Drank)“, „Compton“.

Za zaobići: /