“Ova stvarnost je odraz našeg nemara prema budućnosti, prema našoj deci, prema naraštajima koji dolaze posle nas. I onda se pitamo zašto su mladi takvi prema starijima, zašto nemaju ni malo poštovanja? Jer ih nismo vaspitavali… na muzičnom, na etičkom, moralnom i bilo kom planu…”

“Prestao sam da čitam novine. Jedino bacim oko u prolazu na naslovne strave. Ne znam koliko će to još da me drži. Hoću da usporim vreme,da sačuvam sebe da bih mogao da služim onom do sebe. To nije žrtva, to je cena mog života. Ja sam dobrovoljac u službi slobode.”

Što istinitija pesma, ona ima svoj život. Ako je samo forma, sa opštim mestima i frazama, ona nestaje kada posluži svojoj nameni. Mora da ima duh trenutka, nadahnuće i inspiraciju

Rokenrol je odbrambeni sistem za 10 odsto mladih koji hoće da budu svoji, da razmišljaju svojom glavom, koji kapiraju da žive u velikoj seljani, u odnosima koji nemaju veze – uzmeš, upotrebiš i baciš”.

“Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu.

Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi…”

Ono najbolje u nama dolazi u sukob sa okolinom da bi dokazalo svoju vrednost. To je naš napor da nas ne zgazi čopor koji ne gleda ispred sebe kuda ide. Nameće nam se istrošenost i ishlapelost ideja koje umiru i vuku nas za sobom. Život se ukalupljuje i uglupljuje, nestaje elana i poleta, a bez toga nema dometa. Gde je životna inspiracija. Napor ima smisla samo ako ima cilj.

Hoću da usporim vreme,da sačuvam sebe da bih mogao da služim onom do sebe. To nije žrtva, to je cena mog života. Ja sam dobrovoljac u službi slobode.

Kada pitaš ljude zašto ćute, da li znaju šta im se dešava, kažu da nemaju više snage, da im je potrošena energija i da su im rane još uvek ljute zbog izneverenih nadanja u one kojima su verovali. Kao da neznaju da je autoritet uvek isti, samo mu se menja ime i firma. Autoritet uvek traži da se bez pogovora obožava, uljuljkan, počinje da liči na prethodnika, pokazujući monopol na život svojih građana.