Stanje na računu 3.02 dinara. Pa juče te uplati mamu ti…. Pogledam kroz prozor – sunce. Proceni ga – toplo.

Ću si pođem na maj’čku. Ene kude je. Spremi se, izmi se, obuko se, očešlja se, krenu.

6 metra od kuću dočeka me prvi talas. Kažev naučnici to je kretanje vazduha, posledica različitih atmosferskih pritisaka između dve lokacije. A ja se mislim koe oće nek’ je, duva pa rasipuje. Razvigorac je ovoj, znam ja. Prolećni vetar, razvija goru, biljke, životinjke, donosi proleće. Al’ ovde s’m raznosi kese.

….

Dok si ja takoj razmišljam od kese, jedna mi se ovrte oko noge. B’š kod zeleni pijac onde. Bela. Roda Cash&Carry. Zakasa s’ nju.

Oslobađam se od kesu, pregovaram sa jednu ženu za ćarape 5 para – 100 dinara i nastavljam dalje. Kako prođo onuj krivinu i izađo na glavnu tako mi drugi, snažniji talas ‘ladnog vazduha, napuni usta sa šoder. Priđo do trafiku.

Reko: “Dopuna?”

Vikav: “Nema!”

Reko: “Dobro.”

St’mni mi se pred oči. I pored onol’ko sunce. Krenu prema čitaonicu. Do trafike onej. Ne da čitam, daleko bilo. Bitnije stvari s’d završa’am. Pirka si vetar, ušiljile mi se dlake na ruke, pljuckam si prašinku, ljudi u jakne, ja glumim leto. Mrznem. Stig’o.

Reko: “Dopuna?”

Vikav: “Nema!”

Reko: “Dobro.”

Pođo dalje. Kod Terra Novu ima još ‘edna. Uvati me crveno na semafori pa pretrča. Tako da pobrzo stigo. Aj sad od ponovo. Pričam, a zrna prečnika od 0,005mm od 2mm mi rskav pod zubi.

Reko: “Dopuna?”

Vikav: “Nema!”

Reko: “Fala.” – mora ga promenim malo, poterao me neki baksuz, mislim se.

….

Kude sad? Kod Elu Centar onej što su, sigurno ima. Tuj sve ima. Samo nemav da mi rasitniv kad im potražim. Dok se tako majem, naviru mi misli.. od kad li nije izmeteno u ovaj grad. Kude su oni sa onej pravene metle, što me zametoše milion puta na ulicu pa sad ne mog’ da nađem ženu da se skrasim, kude je onaj kamion iz “Komunalac” s’ jednu četku što poviše raznosi nego što zbira ili oni što razvukuju creva po glavnu svaki put kad iskočimo u grad.

Razmišljam, a suze mi tečev. Ne što sam se zasekirao za nji svi, nego što mi s’d vetar utera pesak i u oči. E da ga je*em b’š ovaj kredit i četvorku i terminali što ne radiv. Stigo do kraj.

Reko: “Dopuna?”

Vikav: “Za ko’lko!”

Reko: “Za 96 dinara i dve WOW žvake strovberi”

Vikav: “Koje be?”

Reko: “Od jagodu”

Operacija uspela. Vr’ćam se zadovoljno dom. Ni vetar mi više ne smeta.

Duva mi u grbinu…

by Koe Ima Po Grad?