- Dobro veče. Vaše isprave, molim.

Dobro veče, gospodine policajče. Samo sekund. Izvolite…

- Da vidimo.

Da vidimo? Sami sebi persirate? Bespotrebno gledate.

Siguran sam da je sve u redu sa mojim ispravama, ali umnjam da je u ovoj državi sve u redu: nekada je omladina nosila pionirske marame oko vrata, a danas nam crnim vezuju oči. Imam pitanje: da li smo možda zbog toga osudjeni da uključujemo farove čak i danju? Da vidimo drugu nijansu mraka?

Sumnjam i da su ljudi u redu, jer jako je čudno što oni i pored velike želje da budu jedinstveni i originalni, za prijatljelja traže preslikanog sebe, pa tu izgube jedinstvenost i originalnost. To pretapanje originalnosti u neoriginalnost je prečesto nesvesno ali poražavajuće.

Evo, sumnjam i da je sa mnom sve u redu, isto kao i Vi, jer svaki minut donosi novog mene, nekog neočekivanog mene.

- Polako, usporite (baca pogled u vozačku), mladi gospodine… Stefane…

Da usporim? Ja sam stao. Ne krećem se. Vi ste me zaustavili. Kako da usporim?

- Mislio sam na vaš monolog. Suvišan je.

Nije on suvišan. Veća je verovatnoća da sam možda ja suvišan čovečanstvu kao vozač koji vozi ostatke svog života ili ste možda Vi suvišni čovečanstu? Ili smo možda svi suvišni čovečanstvu?

(otvaram vrata, izlazim…)

- Vratite se u auto! Ne smete van, moraću da Vas uhapsim! Imate pravo da i dalje govorite, sve što oćutite, može, i biće upotrebljeno na sudu protiv Vas.

(stavlja mi lisice, uhapšen sam)

- Imate pravo da pišete, sve što napišete, može, i biće upotrebljeno na sudu protiv Vas.

Ja pišem. Sve što sam do sada hteo da napišem – napisao sam, sve što nisam napisao, a hteo sam – pronadjiteizmedju redova. Ali, mislim da ste ponovo pogrešili?

- Imate pravo da ćutite, sve što kažete, može, i biće upotrebljeno na sudu protiv Vas!

Da ćutim? Moram da Vam kažem još nešto: moj otac se bavi istim poslom kojim se i Vi bavite, možda ga poznajete? Znate…

- Ne, sine, ti ne poznaješ svog oca. 

(ne tražim od vas da komentarišete, ali sve što ste pročitali, jeste, i biće od velikog značaja za mene neznačajnog:)

P.S Zahvaljujem se mom druškanu Marku Radovanoviću, sve da nemam

by. Stefan TićMi